Одредница

сунути

сунем
Претражи речник ↗

Значење и употреба

1.

усути (у малој количини) нечега у нешто: ~ соли у супу, ~ ракије у чашу.

2.а.

нагло се просути (о чему сипком и растреситом); почети падати, сипати, осути се, засути (о граду, снегу, киши). – Пиринач суну из вреће. Суну град.

Пиринач суну из вреће
2.б.

сурвати се, строполити се. – Запрега суну у провалију.

Запрега суну у провалију
3.а.

нагло се појавити снажно се испољавајући, сукнути, шикнути. – Варнице суну увис.

Варнице суну увис
3.б.

појавити се изненада, искрснути, синути (о идеји, мисли, жељи, прохтеву и др.).

4.

кренути великом брзином, јурнути некуда: ~ напоље.

5.а.

напасти, устремити се, насрнути на некога: ~ на противника.

5.б.

задати оштар ударац, мунути.

5.в.

окомити се на некога радњама, прекорима.

5.г.

са жаром проговорити, огласити се, планути.

6.

журно и (обично) кришом нешто ставити, шушнути. – Суну му паре у џеп. т ~ се в. сунути (4).

Суну му паре у џеп

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.