Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који није ничим испуњен, чија је унутрашњост празна; ~ ваљак, ~ цев, ~ пањ, ~ дрво, ~ опека.
1.б.
који има рупу, отвор, пробушен: ~ лонац, ~ новчић.
1.в.
изаубљен у облику цеви, цеваст;: ~ клада.
1.г.
који у љусци има сасушену, оштећену језгру, штур: ~ орах, ~ лешник.
2.
а. који је слабе памети, глуп, ограничен: ~ глава. б. бесадржајан, празан, штур: ~ знање, ~ образовање г. безизражајан, туп; безживотан, мртав: ~ поглед; ~ глас. претакати (пресипати и сл.) из шупљег у празно в. под празан.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.