Значење и употреба
Како се реч користи
1.
који има, врши највишу власт, независан од друге државе, самосталан; неограничен; који је својствен суверену: ~ држава; ~ власт; ~ охолост.
2.
који потпуно влада неком материјом (нар. научном), који изванредно добро познаје одређену област (науке, уметности, спорта и др.), изузетно компетентан.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.