за време: увек, свакад, стално, непрестано. — Ноћас нисам могла спавати, све сам мислила на вас.

Ноћас нисам могла спавати, све сам мислила на вас

за начин а. испред бројева казује уједначеност, дистрибутивност низа, стално, равномерно понављање истог бројног односа: ~ два и два, ~ једну по једну књигу. б. за истицање истородности састава нечега што се налази у великом броју, великој количини: ~ сами голо, ~ сами дукати. в. (у вези са упитно-односним заменицама) истиче бројност, мноштво, разноврсност онога о чему се говори. – Ко све није био. Шта га све нису питали. г. за истицање појачања степена напетост радње: диња ~ се топи, све се јежила од студени. в. (с компаративом, понекад удвојеним или и у вези: све то) за истицање сталног пораста онога што је означено придевом или прилогом; ~ јачи и јачи, ~ мање и мање, ~ лепши дани, она ~ тужнија. 4. а. (са допусним везницима: да, ако (и) кад) допуштањем неке могућности, наоко одлучујуће, у суштини безутицајне, наглашава неизбежност онога што се главном реченицом казује: па: ~ да је и тако, ~ кад би и хтео. б. (уз глаголе: мислити, говорити, осећати и сл.) за истицање могућности којој се у сумњи даје предност, која се сматра највероднијом: и поред свега, ипак; по свему судећи, узевши у обзир. — Остајем, али све мислим то није добро. Све ме страх да нам друго ништа не преостаје. 5. за истицање велике обимности или удаљености границе у простору и времену: ~ до крајњих граница, ~ тамо од времена Немањића. 6. за искључивање свега другога, одн. за истицање нечега: само, једно. — Несрећан је, а све због своје лаковерности. • ~ у шеснаест в. шеснаест (изр.).

Ко све није био

Остајем, али све мислим то није добро

Несрећан је, а све због своје лаковерности