свиснух (свискох), свисну (свиште); р. пр. свиснуо (свискао), -ула и -сла; пр. пр. свиснувши) свр. а. пасти у очајање од превеликог бола, жалости и сл. б. умрети од жалости, бола, великог душевног узбуђења, телесног напора, умрети после тешких мука, пресвиснути.