Значење и употреба
Како се реч користи
који припада субјекту. – Вршио сам свој посао. Не сме одати своју љубав.
Вршио сам свој посао
у придевском значењу) а. сопствени, властити, рођени: своја жена, свој друг. б. слободан, независан; оригиналан, нарочит: бити у својој земљи јак и свој. – Песник хоће да буде свој.
Песник хоће да буде свој
близак, присан, сродан. — Као своји помажемо једни другима, гледати га као својег. б. који припада истој заједници (породичној, друштвеној). – Можда ћемо и новој држави постати својим.
Као своји помажемо једни другима, гледати га као својег
Можда ћемо и новој држави постати својим
у именичкој служби) рођак, сродник, члан породице: немати никог свог, слати својима пакет.
у прилошком значењу) уз бројеве: одприлике, приближно. – Било је то пре својих двадесет година. Буре има својих педесет литара. • бити на своју руку бити чудак, особењак. бити свој (некоме) бити род, својта (некоме). бити ~ човек бити материјално независан, материјално обезбеђен човек, сам себе издржавати. бити своје главе бити тврдоглав, радити самовољно. доћи ће враг (ђаво) по своје пропашће што мора пропасти, десиће се нека несрећа. казати рећи своју казати, рећи своје мишљење. на своју руку (урадити) без ичије сагласности, без одобрења, без питања (урадити). остати при своме чврсто се држати своје одлуке, не попуштати. по своме, на своју на свој начин, како то он уме и зна. својом руком (написати), својим очима (видети), својим ушима (чути) сам, лично (написати, видети, чути). терати своје (по своме) чинити и даље као и пре, тврдоглаво не одустајати од раније одлуке, става и сл. узети под своје загосподарити над нечим, неким, командовати, заповедати некоме. у своје време 1) у добар, прави час, кад за то дође време. 2) некад, раније, једном, пре много година када је за то било одговарајуће време.
Било је то пре својих двадесет година