и сврбети јек. сврбјети и сврбјети, -би(м) несвр. [гл. им. -бљење с; уп. свраб] имати неугодан осећај голицања и пецкања на кожи; уп. свраб (2) и сврбеж. -- где кога сврби, ту се и чеше свако води своју бригу, свако најбоље зна шта му треба чинити. сврбе га леђа тражи батине, слути на батине. сврбе ме длан(ови) осећам жељу, вољу да некога тучем. сврби ме длан празн. каже се кад неко мисли да ће добити новац (кад га засврби леви длан). сврби ме језик хтео бих нешто рећи, желим говорити.