од свршити (се).

обично одр.) који је завршио неку школу и стекао, добио неко звање: свршени лекар.

обично одр.) лингв. који садржи иманентну информацију о граничености глаголске радње, стања, збивања, перфективан (о глаголима, глаголском виду); који је исказан таквим глаголом, одн. који се гради од таквих глагола и сл. (о глаголском значењу, одн. глаголским облицима); супр. несвршен. -- ставити (стављати) (некога) пред ~ чин довести, доводити у положај, у ситуацију да се више ништа не може предузети, изменити.