телефонска линија: јавити се жицом. г. направа од испреплетаних танких металних нити за чишћење разних предмета: ~ за паркет, ~ за посуђе. 3. струна на музичком инструменту; фиг. осећање, расположење: најнежнија жица у души. 4. а. ток, нит догађаја, појаве и сл.; линија, правац: ~ догађаја, ~ унутрашње повезаности. б. род, лоза; порекло; пасмина. 5. фиг. а. особина, обележје људске природе. – Имао је цицијашку жицу породице. б. смисао, склоност за извесну делатност: пословна ~, уметничка ~. 6. а. пукотина којом тече подземна вода: ~ живе воде. • бодљикава ~ метална жица са бодљама која служи за ограде, препреке и сл.; логор грађен таквом жицом. гласна ~ анат. (најчешће у мн.) кожни набор у гркљану чијим се треперењем ствара глас, гласница, corda vocalis. • бити, тући жицу в. жицарити. имати жицу за нешто имати дара, смисла за што. затезати жице погоршавати неко стање, доводити до ризика. погодити (дирнути) у жицу погодити некоме жељу, мисли, намеру. пребирати жице свирати. спасти на танку жицу осиромашити. ударити у друге жице заузети друкчији став. ударити у танке (тање, нежне и сл.) жице тронути, приволети некога.

Имао је цицијашку жицу породице