теме

највиши део, врх главе, лобање.

највиши врх, највиша тачка било чега (планине, брега, лука, путање испаљеног зрна и др.).

пресек кракова угла, страна троугла или полигона, као и крајње тачке осовина коничних пресека, врх троугла, купе или пирамиде. • до темена потпуно, сасвим. од пете до темена целим бићем, сав. пасти на ~ фам. бити луд, полудети. преко темена сувише, преко мере. теменом у земљу ударити изгубити живот, погинути.