тесним јек. тијеснити, тијесним несвр. [гл. им. тешњење јек. тијешњење с] а. чинити тесним, тешњим, сужавати нешто. б. смањивати простор некоме, стешњавати некога. в. фиг. стварати, изазивати осећање тескобе, нелагодности код некога, притискивати, гњечити. – Даљине га тесне, ломе му срце. и ~ се издржавати, подносити тескобу, оскудевати у простору.

Даљине га тесне, ломе му срце