Одредница

тих

тиха-о-а
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

који је испуњен тишином, миром, који је без буке: ~ ноћ.

2.а.

који се једва чује, низак, пригушен (о гласу, говору).

2.б.

који мирује, миран; који не прави буку (при кретању, у раду): тихи ђаци; ~ машина.

2.в.

који је без таласа, неузбуркан, миран: ~ вода.

3.

који се не свађа, повучен, кротак; скроман: ~ младић; ~ живот.

4.а.

који је слабе јачине, умерен, благ: ~ поветарац, ~ ватра.

4.б.

који се појављује у мањој количини, који није обилан, није нагао: ~ киша, тихе сузе.

5.

који одаје мирноћу, делује умирујуће, благ: тихе очи. * пећи се на тихој ватри бити изложен невољама, опасностима. тиха вода брег рони в. вода (изр.).

Компаратив: тиши

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.