Одредница

тиква

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

а. једногодишња баштенска биљка из истоимене фамилије, са више врста, и плод такве биљке, који се користи као храна стоци и људима Cucurbita (pepo). б. биљка из исте ф., крушкастог облика (осушена се може користити као суд за течност и др.) Lagenaria vulgaris. в. у мн.: фамилија којој припадају такве биљке Cucurbitaceae.

2.

лоша, незрела лубеница.

3.а.

глава.

3.б.

уопште оно што обликом подсећа на тикву (1а). * бот. бела ~ в. бундева. горка ~ в. дивља тиква. дебела ~ Bryonia alba. дивља ~ Bryonia, B. dioica и Citrullus colocynthis. ~ водењача (водена, водњача, гљача, винена, пивна ~) в. тиква (1б). дувати у једну (исту) тикву с ким слагати се с ким (у мишљењу, поступцима). надувана ~ надмена, охола особа. покондирена ~ уображена, умишљена особа. пуче ~, прсла ~ распало се пријатељство, раскинули се добри односи. садити с ким тикве удружи(ва)ти се с ким (обично због сумњивих послова). ~ без корена човек без веза, без утицаја. ~ пошла, ~ дошла каже се за онога који поред учења или каквог искуства остане исти, незналица као и пре. * НПосл ко с ђаволом тикве сади (сеје), о главу му се разбијају (лупају) ко се (у)дружи с лошим друштвом, лоше ће и проћи.

Граматички облици

Промена по падежима

Детаљи о падежима
ПадежЈеднина
Номинативтиква
Генитивтикве
Дативтикви
Акузативтикву
Вокативтикво
Инструменталтиквом
Локативтикви

Генитив: мн. тикава

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.