Одредница

тонути

тонем
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

под утицајем сопствене тежине пропадати, упадати у нешто житко, спуштати се ка дну: ~ у блато, ~ у воду, ~ у језеро.

1.б.

потапати се донекле, грезнути (о броду, чамцу при пловидби, при поринућу).

2.а.

спуштати се испод хоризонта, губити се с видљивог дела неба, западати, залазити (о Сунцу, Месецу).

2.б.

крећући се губити се из видног поља, ишчезавати с видика. – Птице тону у модрој даљини.

Птице тону у модрој даљини
2.в.

бивати обухваћен нечим, губити се у нечему постајући невидљив; стапати се с нечим, утапати се у нешто. – У таму тоне брег. Куће тону у зелену мору од воћњака.

У таму тоне брег
3.

потпуно се предавати нечему, бивати обузет, занет нечим; ~ у уживању.

4.

пропадати, нестајати. – Манастири пропадају, вера тоне. • ~ у заборав бивати заборављен. ~ у не(по)врат заувек пролазити, нестајати.

Манастири пропадају, вера тоне

импф. тоњах

гл. им. тоњење с

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.