траг

остатак нечега што је било, постојало; модрица, ожиљак: трагови суза; ~ залечене ране.

карактеристична црта, обележје неког утицаја, каквог времена и сл.: оставити трага у души.

предмет, појава или нешто друго што служи као потврда нечему, што указује на нешто. – Има поузданих трагова да је он издајник. 4. а. знак постојања, трајања. – Поносите се док вам буде трага. б. будућа поколења, потомство. – Јунаштво предака служи трагу за угледање. в. наследна особина, наслеђе. – То му је у трагу да буде пргав. • без трага (нестати, отићи и сл.) не оставивши никаквог знака, белега (нестати, отићи). бити на трагу 1) (некоме) бити близу сазнања, открића о томе где се неко налази. 2) (нечему) бити близу решења неког проблема. завара(ва)ти ~ отићи, одлазити да се не зна куд; вешто прикри(ва)ти што. замео му се сваки ~ изгубио се сасвим, не зна се куд. замести (заметнути, затрти) траг(ове) прикрити, сакрити праве намере; сакрити се. затрти (утрти) ~ (коме, чему) учинити да неко, нешто сасвим нестане, искоренити. изгинути до трага изгинути до последњега. ни трага од кога, чега ништа се не зна о коме, о чему. ући (стати) у ~, ухватити, дотерати ~ пронаћи, открити (некога, нешто).

Има поузданих трагова да је он издајник

Поносите се док вам буде трага

Јунаштво предака служи трагу за угледање

То му је у трагу да буде пргав