попити, испити; повући пушећи; ~ чашу наискап; ~ који дим. в. нагло скренути, окренути поглед (очи). 4. нагло потећи, процурити, ударити. – Пена му тргну на уста. Трже вода из цеви. 5. изненада се усмерити, кренути; повући се. – Воз тргне у страну. Трже корак назад. 6. почети бујно расти, ницати у већем броју. – Тргне трава иза кише. Из пања тргнуше младице. 7. повући се, престати, малаксати. — Вода је тргла. Оток је тргао. 8. нагло пробудити, прекинути неко душевно стање; освестити: ~ из сна, ~ из летаргије. и ~ се 1. а. нагло се пробудити иза сна, пренути се, разабрати се, расанити се. б. фиг. освестити се, постати ваљан, добар. – Не ленствуј, тргни се, почни да радиш. 2. а. цимнути унатраг (о ватреном оружју). б. нагло, изненада се покренути, цимнути. — Воз се тргне.

Пена му тргну на уста

Воз тргне у страну

Тргне трава иза кише

Вода је тргла

Не ленствуј, тргни се, почни да радиш

Воз се тргне

повући се, вратити се. • ~ на нос дојести се, досадити се (коме нешто).