за место: на томе (овоме) месту, на то (ово) место. – Ту је било. Стави ту.

Ту је било

за време а. у том тренутку, тада, онда. — Ту се кнез замисли. б. врло близу, ускоро. – Катастрофа је ту.

Ту се кнез замисли

Катастрофа је ту

за узрок: зато, стога, због тога. – Професори нису ту да изричу казне.

Професори нису ту да изричу казне

у том случају, у тим приликама. — Ту ништа не можемо.

Ту ништа не можемо

близу, блиско (при одређивању, погађању тачности нечега). – Има, ту, тридесетак година. • ту и тамо на неким местима, понегде; понекад. ту и ту показује место које говорно лице не жели да помене, али које треба да буде одређено. шта је ту је треба се помирити са чињеницама, што је учињено, учињено је.

Има, ту, тридесетак година