Значење и употреба
Како се реч користи
ударати некога наносећи му бол, задавати ударце, бити, млатити. б. ударати нечим тврдим о чврсту површину тако да се чује шум, куцати, лупати. в. ударати о нешто, по нечему падајући, дувајући, запљускујући (о киши, ветру, води). г. лако, благо додиривати, куцкати, лупкати. – Свилене кићанке тукле су га по плећима.
Свилене кићанке тукле су га по плећима
чинити брзе покрете удовима и телом, копрцати се, бацакати се; ритати се.
а. задобијати предност, односити победу над неким, побеђивати (у спортском надметању, картању и сл.). б. настојати погодити лоптом у гол, кош и сл. ударајући је ногом, бацајући је руком и на други начин, изводити ударац (у спортовима с лоптом, паком и др.). г. покривати, имати дејство по одређеним пољима (о фигурама у шаховској игри).
одузимати живот, убијати: ~ змије. б. клати (свињу). в. јаловити, шкопити, штројити: ~ бикове.
гађати, пуцати из ватреног оружја (по некоме или по нечему); погађати (о ономе који гађа или о самом оружју). б. побеђивати, уништавати, бити (у рату).
дробити, комадати, ситнити, туцати: ~ камен.
жуљити, притискивати (о обући). б. фиг. задавати муку, причињавати невољу, сметњу и сл. – Туче га његова глупост.
Туче га његова глупост
производити звуке, тонове ударајући у какав музички инструмент: ~ о тамбуру, тамбуром. б. производити равномерне шумове, ударати (о машини у раду). в. помоћу звукова обавештавати, давати какав сигнал. – Звоно на пожар туче. г. у ритму избијати ударце (о часовнику).
Звоно на пожар туче
ударати, куцати у кратким и ритмичким куцајима, пулсирати (о срцу, крвотоку).
ширити се (од неког извора), запахивати. – Од зида је тукла запара. б. живо, интензивно нешто радити: ~ карте до бесвести. в. снажно избијати, јављати се, пробијати се. – Из земље су тукле стабљике.
Од зида је тукла запара
Из земље су тукле стабљике
вршити неку радњу ударањем, припремати нешто (у неким кућним пословима и у производњи): ~ лан, конопљу набијати, трти; ~ врхње, масло бућкалицом издвајати масло из млека, бућкати; ~ злато ударајући чекићем тањити у листиће; ~ јаја разбијати јаја ради припреме каквог јела. и ~ се 1. ударати самог себе, ударати се, задавати ударце себи. 2. а. бити склон тучи, радо се убуштавати у тучу. б. уз. повр. борити се један с другим; задавати ударце један другоме. 3. борити се оружјем (у рату, у двобоју). 4. долазити у сукоб, сукобљавати се; сударати се. • ~ пару много зарађивати.