Значење и употреба
Како се реч користи
ударати некога наносећи му бол, задавати ударце, бити, млатити.
ударати нечим тврдим о чврсту површину тако да се чује шум, куцати, лупати.
ударати о нешто, по нечему падајући, дувајући, запљускујући (о киши, ветру, води).
лако, благо додиривати, куцкати, лупкати. – Свилене кићанке тукле су га по плећима.
Свилене кићанке тукле су га по плећима
чинити брзе покрете удовима и телом, копрцати се, бацакати се; ритати се.
а. задобијати предност, односити победу над неким, побеђивати (у спортском надметању, картању и сл.). б. настојати погодити лоптом у гол, кош и сл. ударајући је ногом, бацајући је руком и на други начин, изводити ударац (у спортовима с лоптом, паком и др.). г. покривати, имати дејство по одређеним пољима (о фигурама у шаховској игри).
одузимати живот, убијати: ~ змије.
клати (свињу).
јаловити, шкопити, штројити: ~ бикове.
гађати, пуцати из ватреног оружја (по некоме или по нечему); погађати (о ономе који гађа или о самом оружју).
побеђивати, уништавати, бити (у рату).
дробити, комадати, ситнити, туцати: ~ камен.
жуљити, притискивати (о обући).
задавати муку, причињавати невољу, сметњу и сл. – Туче га његова глупост.
Туче га његова глупост
производити звуке, тонове ударајући у какав музички инструмент: ~ о тамбуру, тамбуром.
производити равномерне шумове, ударати (о машини у раду).
помоћу звукова обавештавати, давати какав сигнал. – Звоно на пожар туче.
Звоно на пожар туче
у ритму избијати ударце (о часовнику).
ударати, куцати у кратким и ритмичким куцајима, пулсирати (о срцу, крвотоку).
ширити се (од неког извора), запахивати. – Од зида је тукла запара.
Од зида је тукла запара
живо, интензивно нешто радити: ~ карте до бесвести.
снажно избијати, јављати се, пробијати се. – Из земље су тукле стабљике.
Из земље су тукле стабљике
вршити неку радњу ударањем, припремати нешто (у неким кућним пословима и у производњи): ~ лан, конопљу набијати, трти; ~ врхње, масло бућкалицом издвајати масло из млека, бућкати; ~ злато ударајући чекићем тањити у листиће; ~ јаја разбијати јаја ради припреме каквог јела.
ударати самог себе, ударати се, задавати ударце себи.
бити склон тучи, радо се убуштавати у тучу.
уз. повр. борити се један с другим; задавати ударце један другоме.
борити се оружјем (у рату, у двобоју).
долазити у сукоб, сукобљавати се; сударати се. • ~ пару много зарађивати.
Напомене
тучем (импф. туцијах; имп. туци; р. пр. тукао, тукла; трп. тучен, -а) несвр.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.