Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који није оштар, којим се тешко реже, сече, брије и сл.: ~ нож, ~ бритва, ~ секира.
1.б.
који није шиљаст, који је на крају или врху затупаст, зарубљен: ~ врх торња.
2.
а. умно ограничен, неспособан да добро схвата и расуђује, глуп. б. који ништа собом не казује, безизражајан, безизразан; који одаје одсуство духа, празан: ~ лице, ~ поглед.
3.а.
који је лишен способности да опажа, прати, просуђује, отупео, равнодушан, апатичан.
3.б.
који је својствен таквом стању: пасти у тупо расположење.
3.в.
који је лишен разумног, логичног смисла, разумског схватања, бесмислен: ~ сан.
3.г.
ли-
Напомене
Компаратив: тупљи
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.