турити

метнути, ставити; завући, увући, тиснути; ~ камен на приколицу, ~ руку на очи, ~ новац у џеп, ~ руке испод кецеље.

поставити, поднети; тутнути, утрапити: ~ зделу пред некога, ~ боцу у шаке некоме.

ставити на некога, на себе, навући, обући (одевни предмет, део одеће): ~ на себе кабаницу.

објавити нешто о некоме у штампи; написати, навести: ~ у новине, ~ у тужбу.

протурити, раширити у јавност (нешто о некоме, нечему).

поставити у неко звање, на неки положај. – Турићу те за писара.

Турићу те за писара

одгурнути од себе, одгурнути; помeрити, помаћи гурањем: ~ противника, ~ врата. фиг. одстранити, уклонити: ~ с пута (некога, нешто).

бацити доле, отиснути, стровалити: ~ у бездан (некога, нешто).

приморати, наговорити некога да оде, отерати: ~ децу у свет.

с именицом као допуном или са предложним изразом може се заменити глаголом изведеним од такве именице: ~ глас разгласити; ~ кавгу закавгити; ~ клетву проклети; ~ поглед погледати; ~ страх устрашити; ~ у хапс(у) ухапсити.

бацити се, отиснути се преко нечега, негде.

(на кога) бити налик на кога, врћи се, уметнути се на кога; ~ се на оца. • куд га враг турио каже се за некога кога нема а требало би да је присутан. ~ главу у торбу в. уз торба (изр.). ~ клипове некоме под точкове подмукло спречити некога у нечему.