Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који припада лицу коме се говори, саговорнику: ~ новац, ~ кућа.
1.б.
који се односи на лице коме се говори, који потиче од тог лица: ~ вршњак, ~ одлука.
2.
(у именичкој служби) а. с јд. оно што припада, оно што следује ономе коме се говори; оно што потиче од тог лица. – Теби твоје! Доста је твога! б. м мн. особе блиске лицу с којим се говори (укућани, родбина, једномишљеници и сл.). – Дођите и ти и твоји. • на твоју, по твоме по твојој жељи (вољи, мишљењу). твоје је твоја је дужност (право, воља).
Теби твоје! Доста је твога! б
Дођите и ти и твоји
Напомене
присвојна заменица за 2. л. јд.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.