Значење и употреба
Како се реч користи
насилно одузети живот, лишити живота, усмртити.
довести до пропасти, уништити, упропастити. – Рани мраз убије летину.
Рани мраз убије летину
довести у тешко стање, измучити, сатрти. – Уби ме ова беда.
Уби ме ова беда
лишити некога, нешто нечега, отклонити, потиснути: ~ морал, ~ жеђ, ~ непријатне мирисе, ~ понос.
изударати, избити, истући.
провести (време) (обично радећи неважне послове).
набити, утабати: ~ гумно.
походити: ~ десет кругова, ~ у центар.
разбити, припремити за јело (јаје).
изазвати убоје, нагњечити, озледити. – Убише га чизме. и ~ се 1. одузети себи живот, извршити самоубиство. 2. ударити се, повредити се: ~ се у прст. в. уз. повр. борећи се, побити се. 4. фиг. озбиљно се предати чему, потрудити се око чега. – Уби се учећи. • бог те (не) убио у клетви: нека те несрећа, невоља снађе (не снађе). једним ударцем ~ две муве једним потхватом постићи двоструки успех. на месту ~ одмах, једним ударцем, потезом убити (без рањавања). убиј боже рђаво, лоше да не може бити горе. ~ бога у коме претући, премлатити кога. ~ у појам кога поразити, запрепастити кога.
Убише га чизме
Уби се учећи