Значење и употреба
Како се реч користи
а. геометријски облик који чине две полуправе са једном заједничком тачком из које полазе (теменом): пун ~, прави ~, туп ~. б. геометријски облик који заклапају две равни, диедар.
уопште део простора који је ограничен са три површине које се секу, ћошак: ~ у соби.
шиљаст крај неког предмета, грађевине и др. који образују његове ивице, стране, зидови и сл., рогаљ; ~ куће, ~ стола.
завршни део нечега у облику угла; уп. угао (1): ~ усана.
место где се састају, секу две улице или где савија низ зграда: скренути иза угла.
већи или мањи део неке територије, крај, предео: најудаљенији углови наше планете.
заклоњено, скровито и тихо место: завирити у све углове. • видни ~, ~ гледања (посматрања и сл.) гледиште, становиште са којега се нешто просуђује, проматра, проучава. мртви ~ вој. место, простор ван домашаја ватре (у простору у коме се пуца).
Напомене
угла м (мн. углови)
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.