уграбљен) свр. а. наглим, брзим покретом дохватити први нешто, дочепати се нечега пре некога другог. – Голман уграби лопту испред нападача. б. журно искористити тренутак да се нешто учини, постигне; први заузети, приграбити нешто. – Уграбише да се договоре насамо. Ваља уграбити место у возу. в. насилно одузети, преотети. – Уграбимо им њихове положаје.

Голман уграби лопту испред нападача

Уграбише да се договоре насамо

Уграбимо им њихове положаје