успорити, зауставити кретање неког возила (ређе какве машине), обично кочницом: ~ кола. б. спречити, онемогућити рад механизма за окидање на ватреном оружју, закочити. в. фиг. онемогућити, спречити кретање, развој, напредак, нормалан ток нечега: ~ саобраћај.

учинити укоченим, укрућеним, укрутити. – Мраз укочи младе стабљике. б. укрутити неки део тела затежући мишиће: ~ ноге. в. (очи) забуљити (очи). и ~ се 1. а. зауставити се у кретању, престати се кретати; постати спорији или се сасвим зауставити у раду, развитку. б. примити укочен, усправан став, укрутити се (при војничком поздраву нпр.). 2. а. изгубити способност кретања као последица каквог психичког стања (страха и сл.), укрутити се, не мицати се. б. парализовати се, одузети се (о појединим удовима).

Мраз укочи младе стабљике