укочити

успорити, зауставити кретање неког возила (ређе какве машине), обично кочницом: ~ кола.

спречити, онемогућити рад механизма за окидање на ватреном оружју, закочити.

онемогућити, спречити кретање, развој, напредак, нормалан ток нечега: ~ саобраћај.

учинити укоченим, укрућеним, укрутити. – Мраз укочи младе стабљике.

Мраз укочи младе стабљике

укрутити неки део тела затежући мишиће: ~ ноге.

(очи) забуљити (очи).

зауставити се у кретању, престати се кретати; постати спорији или се сасвим зауставити у раду, развитку.

примити укочен, усправан став, укрутити се (при војничком поздраву нпр.).

изгубити способност кретања као последица каквог психичког стања (страха и сл.), укрутити се, не мицати се.

парализовати се, одузети се (о појединим удовима).

загледати се нетремице у што; постати непомичан (о очима, погледу).

постати хладан и укрућен (о мртвацу).

постати неприступачан, понети се охоло, надмено.