Одредница

умаћи

умакнутиумакнем
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

кришом отићи, извући се; утећи, побећи, киднути: ~ са пријема, ~ из логора.

2.

крећући се брже отићи даље од других који се крећу у истом правцу, измаћи, одмаћи. — Победник трке беше рано умакао осталим такмичарима. в. остати незапажен, промаћи; изгубити се, нестати (из сећања). – Све су видели, ништа им није могло умаћи. 4. измаћи се прелазећи у руке другога (о добитку, награди и др.). = ~ се 1. домаћи се, померити се. 2. уклонити се, измаћи се: ~ из метежа.

Победник трке беше рано умакао осталим такмичарима
Све су видели, ништа им није могло умаћи

Аорист: умакох, умаче и умаче (умакнух, умакну); р. пр. умакао, умакла (умакла) (умакнуо, -ула)); трп. умакнут

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.