Одредница

умети

-ем
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

располагати неком способношћу, бити вичан нечему, овлада(ва)ти неком вештином: ~ јахати.

1.б.

бити упознат с нечим, упућен у нешто, знати: ~ говорити енглески језик.

1.в.

бити у стању, моћи: ~ одговорити.

2.

(око некога, с неким) а. прилагођивати се, прилагођавати се некоме; стећи, стицати нечију наклоност; ~ око жена. б. бити сналажљив, вешт, умешан. – Напред иде онај који уме, а не који зна.

Напред иде онај који уме, а не који зна

умјети, умијем свр. и несвр.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.