Значење и употреба
Како се реч користи
1.
метнути, ставити нешто унутра, у нешто, између нечега, убацити; накнадно унети, додати: ~ летву; ~ део текста.
2.
учинити упадицу, добацити. — „И њега", уметну неко. т ~ се 1. хитро ући, убацити се: ~ у ред. 2. уметати се, уплести се (у разговор).
„И њега", уметну неко
3.
(на, у некога) наследити нечије особине, бити сличан неком од родбине, уврћи се. – Синови се уметнуше на оца.
Синови се уметнуше на оца
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.