усхтем и -теднем јек. усхтјети, -тијем и -тједнем свр. а. (у служби футура II) осетити жељу, тежњу за чим, добити какав прохтев, пожелети. – Остао би и кад би усхтела да га се отараси. б. (са лог. субјектом у дативу) прохтети се. – Што год се њему усхтело, вршила је без поговора.

Остао би и кад би усхтела да га се отараси

Што год се њему усхтело, вршила је без поговора