особа (обично члан породице) коју треба хранити, издржавати; човек уопште: хранити четвора ~; мртва ~.

отвор на нечему, улаз у нешто: ~ цеви, ~ пећине. — завезати ~ ућутати. запушити (зачепити и сл.) ~ коме ућутати кога. зла (погана и сл.) ~ (имати) погрдно, клеветнички говорити, оговарати кога. златна ~ имати бити лепоречив, речит. из твојих уста у божје уши дај боже да тако буде. испирати уста ким оговарати кога. још му капље млеко из уста сувише је млад, недорастао. кроз чија уста говорити (износити што) објављивати што преко другога. мете ми се по устима не могу да се сетим, али знам. на пасја ~ изгрдити и сл. жестоко изгрдити, испсовати. на пола уста (говорити) тихо, уздржавајући се (говорити). на сва ~ (говорити) отворено, јавно (износити што). не (ис)пуштати из уста често помињати. (не) отварати ~ (не) говорити. не силази му (јој, им и сл.) с уста стално му (јој, им и сл.) је на устима, стално о томе говори (говоре и сл.). од својих уста одвајати (откидати и сл.) несебично давати и оно чега је недовољно. од уста до уста (ићи, ширити се) усмено се преносити, ширити се (о вестима). отворити ~ коме присилити некога да говори. отео (узео) ми је с (из) уста (реч) управо то сам хтео рећи. отети (отимати) залогај из уста (коме) оставити (остављати) (кога) без могућности обезбеђења средстава за живот. пуна су му уста (кога, чега) стално хвали (некога, нешто). развалити уста разјапити се. развезати ~ проговорити. скочити (скакати) сам себи у уста урадити нешто против самога себе (обично несвесно). убацити у ~ појести, презалогајити нешто. узети (узимати) у ~ 1) (по)јести; 2) поменути, помињати кога или што. ~ има, језик нема ћути, не говори. ~ му (јој и сл.) се завезала не може да проговори. што му (јој и сл.) на уста дође (говори) не бирајући речи (говори).

завезати ~ ућутати