Значење и употреба
Како се реч користи
вукући, повлачећи допремити, довести (кога, што) у одређени простор: ~ кола у авлију, ~ децу у кућу.
гурати, утаћи, уденути: ~ кључ у браву, ~ конац у иглу.
повући унутра, унатраг нешто што је било истурено: ~ рогове (о пужу), ~ стомак.
упити, усисати, повући: ~ мирис дувана, ~ влагу.
укључити кога у што; умешати кога у што (обично против његове воље): ~ у посао; ~ у рат.
провлачећи се сместити се (у нешто, под нешто), завући се; неопажено негде ући, ушуњати се: ~ се под сто; ~ се у собу.
продрети негде, заузети неко место, неки положај: ~ се у власт.
укоренити се, раширити се, уврежити се. – Сујеверје се било свуда увукло.
Сујеверје се било свуда увукло
обући или обути нешто неодговарајуће величине: ~ у фармерке.
повући се уназад (о нечему што је истурено). – При отварању капије шипке се увуку. • ~ се коме под кожу додворити се, умилити се коме. ~ се у себе (у се) постати повучен, повући се у самоћу; постати неповерљив.
При отварању капије шипке се увуку
Напомене
3. л. мн. увуку; аор. увукох, увуче; р. пр. увукао, увукла (увукла); трп. увучен, -а; пр. пр. увукавши (увукавши)
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.