Значење и употреба
Како се реч користи
учинити да нешто доспе на већу висину, подићи, издићи; покренути увис, померити навише: ~ књигу са пода; ~ чашу.
управити нагоре (неки део тела): ~ руке.
начинити нешто дајући му виши ниво од подлоге, одићи: ~ праг куће.
учинити јачим, вишим, повисити, појачати (глас, тон).
довести, поставити на положај који има већи друштвени значај, већу друштвену одговорност: ~ некога на министарски положај.
придати нечему већу вредност, већи значај, учинити вишим, важнијим; истаћи, нагласити. – Критика може уздићи часопис. Командир је уздигао нашу јединицу изнад осталих.
Критика може уздићи часопис
дати, створити, изградити. – Борба је уздигла многе јунаке.
Борба је уздигла многе јунаке
подићи у моралном погледу, дати некоме елана, оснажити; одушевити. – Његове речи је уздигоше.
Његове речи је уздигоше
подићи, начинити, изградити: ~ дворе.
поново успоставити, обновити: ~ царство Душаново.
васкрснути, ускрснути: ~ мртве. т ~ се 1. покренути се навише, подићи се, придићи се; дићи се у висину, попети се, успети се: ~ се на јастуку, ~ се изнад неке површине. 2. а. указати се, појавити се, избити. – Поред свега уздигне се осећање самилости. б. увећати се, ојачати (о гласу, тону). 3. а. постићи значајан положај, постати моћнији, угледнији (у друштву, служби и сл.): ~ се од службеника до министра. б. развити се у већој мери, достићи виши ниво. – Ваља чекати да се уздигне свест маса. 4. упутити се куда, подићи се (на пут). – Уздигло се цело село да крене. • уздигнуте главе (уздигнута чела) поносито, гордо; смело. ~ главу постати поносан; охрабрити се. ~ на површину изнети на видело, обелоданити. ~ нос уобразити се, узохолити се.
Поред свега уздигне се осећање самилости
Ваља чекати да се уздигне свест маса
Уздигло се цело село да крене
Напомене
Аорист: уздигох, уздиже и уздиже; имп. уздигни; р. пр. уздигао, -гла; трп. уздигнут, пр. пр. уздигавши
Варијанта: уздигнути (се)
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.