Значење и употреба
Како се реч користи
прихватити, дохватити руком: ~ оловку, ~ кога под руку. б. примити (као поклон, зајам и сл.): ~ дар. в. надлатити, добити, примити (за продато, дато на коришћење и сл.). г. подићи што, преузети од кога: ~ сукњу од кројача.
коме) лишити (кога или чега), одузети, отети; ~ победу коме. б. одузети, однети (коме одређено време), потрајати. – Та расправа им узе два сата. в. за узети, освојити: ~ непријатељске положаје, ~ град. г. одстранити, уклонити. – Кратак предах ми узе умор.
Та расправа им узе два сата
Кратак предах ми узе умор
плаћајући, прибавити у својину у власништво, купити, набавити: ~ коња на пазару, ~ ново одело.
са допуном: девојку, жену, за жену и сл.) склопити брак, ступити у брак, оженити се. – Узео је Мару.
Узео је Мару
ангажовати за извршење неког посла. – Учи енглески, узео је и наставника.
Учи енглески, узео је и наставника
из)најмити, закупити. – Узео је две канцеларије у центру и ради.
Узео је две канцеларије у центру и ради
прогутати, појести или попити нешто: ~ лек, ~ кашику меда.
одвести, повести (са собом); одвести неким превозним средством, превести. – Узео са собом сина у Америку. ~ аутостопера. б. повести се, поћи (неким превозним средством): ~ трамвај ка Вождовцу.
Узео са собом сина у Америку
поћи, упутити се (у неком правцу, смеру). – Узели су шумски пут, ближе је тако.
Узели су шумски пут, ближе је тако
у војску) убутити на одслужење војног рока, регрутовати. – Све људе је узело у војску.
Све људе је узело у војску
изабрати, одабрати (за неку тему, предмет разговора и сл.): ~ у разговор (кога, што), ~ тему за обраду.
схватити, разумети, прихватити; окарактерисати, оценити: ~ нешто трагично; ~ некога као поштеног. б. промислити, размислити, проценити. – Ако се строго узме, није баш ни добар. в. (у 1. л. мн, ређе у 2. л. јд. и 2. л. мн. императива или безл., при навођењу неког примера) у служби модалне речце: на пример, рецимо, претпоставимо. – Ако му понудимо, узмимо 100 динара, он ће и прихватити.
Ако се строго узме, није баш ни добар
Ако му понудимо, узмимо 100 динара, он ће и прихватити
примити, преузети, прихватити што од другога (нпр. обичај и сл.). – Узели су све што не ваља од тих лопова, постали лопови као и они.
Узели су све што не ваља од тих лопова, постали лопови као и они
у нешто) а. унети, увести (у нешто), обухватити (нечим). – У тај уговор су узети и Срби. б. обухватити, захватити (нечим). – Узми ту дужину у шестар.
У тај уговор су узети и Срби
Узми ту дужину у шестар
одређену годину) ући, ступити у одређену годину живота. – Огњен је узео петнаесту.
Огњен је узео петнаесту
почети, стати, заокупити: ~ лупкати. б. (у безличној конструкцији са „се", са логичким субјектом у дативу) доћи, доспети у неко стање, бити обузет нечим. – Узело му се на смех.
Узело му се на смех
сместити се негде, заузети одређено место: ~ заклон. б. заузети (одређен положај, растојање и сл.), спати, доћи (на одређен положај, растојање и сл.): ~ растојање. в. заузети известан став: ~ војничку позу. г. добити, примити (нови, други изглед, нове особине): ~ боју бакра.
обузети, захватити. – Узела га жеља за кућом. Узела га грозница.
Узела га жеља за кућом
завести, увести, успоставити: ~ диктатуру. # ~ се 1. уз. повр. а. (за руку) ухватити једно друго (за руке). б. ухватити се укоштац, дочепати се, дохватити се. – Узеше се два добра јунака. 2. ухватити се за неки део тела, дохватити се: ~ се за главу. 3. уз. повр. склопити брак, ступити у брак, венчати се. 4. постати одузет, парализован, одузети се, парализовати се. – Узела му се рука. Сав је узет. 5. почети, стати. – Из чиста мира узе се смејати. 6. појавити се, указати се. – Стид се узе уз образ девојци. 7. удружити се, повезати се с ким. • бог га узео (к себи) умро је. враг (ђаво) га узео пошао је рђавим путем. како се узме може бити и овако и онако. ни узми ни остави (ни узми ни подај) потпуно исти (исто), нема никакве разлике. орах да му из руке не узмеш неуредан је, прљав, јадан. узети главу (коме) ооб убити, убити (некога). ~ душу (коме) намучити (некога). ~ за зло замерити. ~ маха добити велике размере, јачину. ~ (кога) на зуб в. ооб 376. ~ на нишан (кога) б. под нишан. ~ (кога) у заштиту штитити, бранити (кога). ~ на себе (што) прихватити се, примити се чега. узео му се језик изгубио је моћ говора. ~ се (добро) у памет добро промислити. ~ се на зло погоршати се (о болести).
Узеше се два добра јунака
Узела му се рука
Из чиста мира узе се смејати
Стид се узе уз образ девојци