од узвисити (се).

одр.) а. који се морално и духовно уздигао над околином, ситуацијом, догађајима и др. б. епитет уз титуле великодостојника, или уз називе лица високог положаја; угледан: ~ господар, ~ племић; ~ особа.

прожет осећањем узвишености, достојанства, свечан: ~ расположење.