Одредница

узвишен

-а-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

од узвисити (се).

2.

(одр.) а. који се морално и духовно уздигао над околином, ситуацијом, догађајима и др. б. епитет уз титуле великодостојника, или уз називе лица високог положаја; угледан: ~ господар, ~ племић; ~ особа.

3.

прожет осећањем узвишености, достојанства, свечан: ~ расположење.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.