Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који непрекидно траје, постоји, који нема ни почетка ни свршетка, временски неограничен; бесмртан (у филозофији о времену, материји и сл.; у монотеистичким религијама о богу).
1.б.
који је постојао у најдавнијим временима и који ће увек постојати; који никад неће престати, нестати, сталан, непролазан: ~ кретање, ~ љубав, ~ мржња, ~ младост; ~ слава.
1.в.
види вечит (2): вечне свађе, вечна трвења.
Види:вечит
1.г.
који вреди за сва времена, који је у свим временима исти, апсолутан, неизмењљив: вечни закони у природи, вечне истине.
2.
види вечит (3): вечни студент, вечни путник.
Види:вечит
Напомене
вјечан, -чна, -о
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.