који непрекидно траје, постоји, који нема ни почетка ни свршетка, временски неограничен; бесмртан (у филозофији о времену, материји и сл.; у монотеистичким религијама о богу). б. који је постојао у најдавнијим временима и који ће увек постојати; који никад неће престати, нестати, сталан, непролазан: ~ кретање, ~ љубав, ~ мржња, ~ младост; ~ слава. в. в. вечит (2): вечне свађе, вечна трвења. г. који вреди за сва времена, који је у свим временима исти, апсолутан, неизмењљив: вечни закони у природи, вечне истине.

вечит (3): вечни студент, вечни путник.