Значење и употреба
Како се реч користи
1.
који добро зна, уме нешто да ради, способан, умешан, спретан: ~ ковач, ~ говорник.
2.
који се зна снаћи у тежој ситуацији, довитљив, сналажљив; препреден: ~ лопеж, ~ мушкарац.
3.
(нечему, у нечему, око нечега) који нешто добро познаје, који се добро сналази у нечему, вичан: ~ пушци, ~ у наводњавању, ~ писању (у писању), ~ око коња.
4.
који је урађен, изведен са пуно знања, умешности, који сведочи о нечијој умешности, знању, мајсторски: ~ одбрана, ~ анализа, ~ политика.
Напомене
вјешт, -а, -о
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.