вешца јек. вјештац, вјешца м а. празн. по народном веровању човек натприродне моћи који је у дослуху са злим духовима и чини зло људима, злодух, здухач. б. пеј. зао, рђав човек. в. фиг. способан, виспрен, промућуран мушкарац. • (по)гранити (уста(ја)ти, дићи се, дизати се и сл.) као ~ врло рано уста(ја)ти.