Значење и употреба
Како се реч користи
који има знатно растојање од најниже до највише тачке, чија је вертикална димензија већа од просечне у тој врсти, дугачак у вертикалном правцу, који је великог раста: ~ дрво, ~ планина, ~ чело, ~ човек.
(са допуном која означава меру) који има одређену висину: ~ два метра.
који се налази на великој висини од земље или неке друге површине, који је знатно удаљен од земље или друге површине: ~ небо, ~ облак, ~ таваница, ~ плато.
који се налази на некој узвишици, висији: ~ село, ~ бања.
који је састављен претежно од висије; висијски, планински: ~ Херцеговина.
чији је ниво (воде) изнад просечног, надошао, нарастао: ~ водостај, ~ вода.
уопште који је изнад просека, нормале или одређене мере, велик: ~ ступањ (степен) развоја, ~ интелигенција, високи захтеви.
велик по броју, количини, износу; обилан: ~ тираж, ~ цена, високи расходи, ~ свота новца, ~ плата; ~ продуктивност.
који је произведен великим бројем трептаја у секунди (о звуку, тону); танак, оштар, продоран (о гласу).
који се истиче каквоћом, квалитетом, изузетан, изванредан, изврстан; веома повољан, похвалан, ласкав: ~ квалитет, висока својства; ~ мишљење, ~ оцена.
(обично комп.) узвишен, племенит: више тежње, виши циљеви, виши идеали.
који је велике интензитета, знатан по јачини: ~ температура, ~ напон, ~ притисак.
који је достигао знатан степен развоја: ~ техника, ~ политичка свест, ~ култура, ~ цивилизација.
(у комп.) који се одликује већим ступњем биолошке, интелектуалне развијености: више биће, више животиње, више врсте.
(одр.) а. који је великог друштвеног ранга, положаја, велике компетенције; који се односи на личности великог ранга и положаја: ~ чиновник, ~ дипломата, ~ достојанственик; ~ положај (место), ~ чин, ~ звање. б. који има истакнут, повлашћен положај у друштву; угледан, отмен: виши сталеж, виши кругови, ~ господа, ~ дама, бити високог рода. в. који има велики ранг, истакнути положај у некој хијерархији, систему; који се односи на такве установе, институције: ~ школа, ~ установа; ~ наредба, ~ налог.
(одр.) као саставни део разних назива и термина: виши течајни испит, виши курс, виша педагошка школа, Висока Порта итд. • ~ пећ техн. индустријски уређај, постројење за топљење руде и производњу гвожђа. бити ~ у нечијим очима бити врло цењен, поштован. живети на високој нози живети у изобиљу, раскошно, луксузно. с(а) висока (гледати, говорити и сл.) в. с(а) висине (под висина).
Напомене
Компаратив: виши
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.