власт

право и моћ потчињавања некога или нечега својој вољи, право управљања, господарења, неким, нечим; старешинство, ауторитет: дати некоме ~ (у руке), имати ~ (у кући нпр.), очинска ~.

моћ савлађивања (осећања, страсти): ~ над страстима, ~ над срцем.

право на нешто, овлашћење, надлежност: добити ~ (да се нешто уради).

право располагања (нечим): ~ над животом, бити у нечијој власти (о стварима, имовини).

право управљања и пуномоћи државних органа, институционализована друштвена моћ: законодавна ~, извршна ~, узети ~ у своје руке.

превласт, доминација (неке државе): византијска ~, бити под турском влашћу.

орган, одн. органи јавне власти (установа или појединац): судске власти, школске власти, војне власти. • бити у нечијој власти зависити од некога. доћи до власти, дочепати се власти, доћи на власт и сл. постати моћан, утицајан. изгубити ~ над собом не моћи се савладати, уздржати. одметнути се (одметати се) од власти отказ(ив)ати послушност власти, не покорити се (не покоравати се) власти, закону. узети у своју ~ загосподарити.