и властелин, -а м (мн. о; зб. им. властела ж) ист. припадник владајуће класе у феудалном друштву код јужних Словена, средњовековни племић који је био власник великог поседа и имао власт над својим поданицима (кметовима); великаш. • велика властела властела на високим положајима или са великим поседима, велможе. мала ~ властела на нижим положајима или са мањим поседима, властеличићи.