онај који предводи војску, заповедник војске, војсковођа.

а. административни или војни старешина веће области, покрајине у нашим средњовековним државама; старешина, поглавар кнежине, нахије или племена у Црној Гори и Херцеговини за време турске власти; старешина кнежине, нахије у Србији за време Првог српског устанка. б. турски срески поглавар у Београдском пашалуку. в. титула поглавара српске аутономне области Војводине у бившој Аустроугарској.

највиши војнички чин у некадашњој српској и црногорској војсци и у југословенској војсци пре Другог светског рата: ~ Путник, ~ Степа Степановић.

вођа комита, устанички четовођа; у Другом светском рату највиши чин у четничким формацијама.

племићка титула чланова владарских породица у неким земљама.

један од сватовских часника (обично младожењин зет), који иде за сватовском поворком и прима дарове за младу. • велики ~ ист. главни војни заповедник у некадашњој Србији и Црној Гори.