вољети, волим (3. л. мн. воле; импф. вољах; трп. вољен) несвр. [гл. им. вољење с] а. осећати љубав, наклоност према некоме или нечему која се оснива на заједници идеала, крвног сродства и сл.: ~ децу, ~ родитеље, ~ домовину, ~ уметност, ~ књижевност. б. осећати љубав према особи супротног пола: ~ девојку, ~ момка. в. марити за нешто, осећати задовољство, уживати у нечем: ~ неког писца, ~ вечерње шетње, ~ јела од рибе, ~ вино. г. имати склоност према неком послу, занимању, игри и сл.: ~ путовати, ~ играти шах, ~ писати песме. д. осећати радост, задовољство због нечег, желети, хтети: ~ да се нешто срећно заврши, ~ чути све. ђ. (са допуном више него...) осећати већу склоност или привргеност према некоме или нечему, давати некоме или нечему предност, преимућство, радије желети или чинити једно него друго, претпостављати (некоме или нечему): ~ више плавуше него црнке, ~ више поезију него прозу. е. (о биљкама или животињама) захтевати, тражити као средину, подлогу, успевати, напредовати захваљујући нечему. – Биљка воли светлост. ‣ ~ се осећати узајамну љубав, наклоност.

Биљка воли светлост