врећи) јек. вријећи (врујећи) и врћи (врћи), вршем (3. л. мн. врху; аор. врхох, врше; р. пр. врхао, врхла; пр. сад. врхући) несвр. одвајати зрело зрневље жита из класја (млаћењем, машином вршалицом или помоћу коња, одн. волова који газе по житу): ~ жито, ~ пшеницу.