Значење и употреба
Како се реч користи
највиша тачка, највиши, најистакнутији део брда или планине, вис: планински врхови.
уопште највиши, најистакнутији део неког објекта; ~ јеле, ~ куће, ~ ормана.
тачка висине најудаљенија од правца или равни основе: ~ троугла, ~ пирамиде, ~ купе.
крајњи, најистакнутији део нечега, тањи, ужи шиљасти или слободнији, одвојенији крај нечега, вршак, шиљак: ~ прста, ~ носа, ~ оловке, ~ кишобрана, ~ ножа, ~ игле.
почетни горњи, виши део или крај, граница: ~ улице, ~ њиве, ~ вароши, ~ ступца, ~ стране.
први, предњи редови колоне, поворке, масе у покрету и сл., чело.
почасно место за столом, прочеље, чело.
(обично у мн.) први, највиши положај или слој у друштву, друштвеној хијерархији; најистакнутији представник, одн. представници, руководеће личности, прваци: стајати на врху државе, партијски ~, врхови војске.
највиши домет, врхунац, кулминација: уздићи се до највишег врха. • састанак на врху састанак највиших представника (држава, власти). изаћи (попети се) на ~ главе (некоме) додијати, дојадити (некоме).
Напомене
Множина: врхови
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.