Значење и употреба
Како се реч користи
ухватити (обично руком) затезати и привлачити себи савлађујући силу отпора: ~ конопац, ~ удицу, ~ мрежу. б. чинити да се неко или нешто приближава к нечему, привлачити, деловати привлачећи (о Земљи, одн. Земљиној тежи). в. фиг. привлачити, примамљивати, мамити. – Вуче га љубав према родном крају. г. (на нешто) фиг. тежити, нагињати нечему, имати извесне особине нечега: ~ на бурлеску, ~ на гротеску.
Вуче га љубав према родном крају
померати (некога, нешто) повлачећи и не одижући од тла, површине; теглити запрежна кола (о марви); возити теглећи за собом; ~ (некога, нешто) по патосу, ~ плашт за собом, ~ тело, ~ ланце; ~ кола, ~ лађу, ~ чамац. б. држећи некога за руку или део одеће присиљавати га на кретање: ~ за руку, ~ за рукав. в. водити на силу, против своје воље; гонити, терати: ~ некога у затвор, ~ народ у ропство. г. преносити на товарној животињи, одн. превозити на запрежним колима: ~ топове, ~ сено, ~ ђубре, ~ шљунак. д. (обично у емоционалнијем говору или с пеј. призвуком) носити са собом или на себи нешто тешко, теглити: ~ пуну торбу, ~ дете у наручју, ~ књиге, ~ нарамак дрва, ~ муницију на плећима. ђ. одвлачити својом снагом, односити са собом (нар. о води, воденој бујици). е. грабити и односити, одн. одвозити за себе, одвлачити: ~ брашно, ~ шећер. ж. примати, добијати; извлачити неку материјалну, новчану корист: ~ плату, ~ кирију, ~ корист, ~ ренту.
извлачити, вадити; чупати: ~ мач из корица, ~ ексер из дрвета, ~ зуб, ~ трн из ноге. б. посудом извлачити, црпсти: ~ воду из бунара. в. увлачити у себе, усисавати; сисати, црпсти и пити течност из нечега, пити алкохолно пиће: ~ хранљиве материје из земље (о биљци, корену биљке), ~ димове (при пушењу), ~ вино (натегом из бурета); добро ~ (нпр. вино). г. имати способност, моћ усисавања, имати добру ваздушну струју: добро ~ (о димњаку). д. безл. нагло струјати (о ваздушној струји), дувати. – Затвори врата, вуче (промаја).
Затвори врата, вуче (промаја)
повлачити чиме остављајући видљив траг, обележавати, цртати: ~ црту, ~ тангенту, ~ границе. б. фиг. имати као наслеђену особину, наслеђивати: ~ добру нарав (од оца). в. фиг. имати за последицу, повлачити, доносити: ~ казну; крв вуче крв.
и свр.) а. мицати, помаћи, померити, померати (фигуру у шаху или у некој другој игри): ~ топа, ~ ловца, ~ белу фигуру. б. извлачити, извући одабирајући између нечега (у игри на срећу и сл.): ~ лоз, ~ лутрију, ~ коцку.
радити тешке послове без одмора, ринтати, диринчити, издирати, теглити.
отезати, развлачити, одуговлачити: ~ неки посао (годину дана), ~ парницу. ‣ ~ се 1. чупати или потезати себе, одн. део властитог тела: ~ се за косу. 2. уз. повр. а. међусобно се чупати, потезати; рвати се, носити се, борити се: ~ се за кике. б. свађати се, препирати се, препирати се; натезати се: ~ се по новинама (са неким), ~ се по судовима. 3. а. кретати се споро не одижући се од тла, од површине, пузати, плазити, милети (нар. о корњачи, змији): ~ се по поду као змија. б. кретати се тешко, с муком; кретати се тромо, споро: ~ се на пијац(у), једва се ~. Колона се вуче. Прамен магле се вуче. в. падати на тло и повлачити се иза онога који се креће. – Вуче му се огртач (сабља) по земљи. г. пружати се, протезати се, простирати се у дужину (нар. о путу, планинском ланцу и сл.). 4. (обично у емоционалнијем говору и с пеј. призвуком) а. тумарати, скитати; одлазити, бивати тамо где не треба, смуцати се, вуцарати се: ~ се по крчмама, ~ се по полицији, ~ се по свету. б. (с неким) живети у недопуштеним, недозвољеним, недоличним љубавним односима: ~ се с љубавницима. в. (обично у имп.) одлазити, губити се, торњати се. – Вуци се из куће. г. налазити се тамо где не треба; повлачити се, ићи од руке до руке (о предметима). – Књиге му се вуку свуд по кући. Тај се документ вукао од једног до другог. 5. а. отезати се, одуговлачити се; трајати сувише дуго (нар. о парници, спору, неком обичају). б. живети, дурати. • вуче га срце, жеља (за нечим, нечему) јако, страсно жели (нешто). ~ порекло (корене и сл.) водити порекло, потицати. вуче га земља стар је и изнемогао, ближи му се смрт. вуче га срце (жеља) за нечим (нечему) јако жуди, чезне за нечим. ~ батине (шамаре и сл.) добијати батине, бити батинан, шамаран. ~ болест боловати дуго. ~ кестење из ватре (за некога) излагати се тешкоћама и непријатностима да би се тиме други користио. ~ на своју страну (себи) радити за себе, гледати свој интерес. ~ ногу за ногом (~ ноге) тромо, тешко ићи. ~ паралелу, успоредбу (између нечега) упоређивати. ~ за језик (некога) наводити некога да каже оно што не жели. ~ (некога) за нос варати, заваравати (некога). ~ се клипка (с неким) такмичити се у снази; препирати се, надмудривати се.
Вуче му се огртач (сабља) по земљи
Вуци се из куће
Књиге му се вуку свуд по кући