Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
постати бео. – Брда забеле од снега.
Брда забеле од снега
1.в.
забелети (се). – Иза брда забеле школа.
Иза брда забеле школа
2.
постати светао, синути; свануну (о зори, дану). – Забелеше прозори. Устаће чим зора забели.
Забелеше прозори
3.
изгубити сјај, живост (о очима); загледати се, забечити се (у нешто). – Гледа док јој очи не забеле. Забели очима у плафон.
Гледа док јој очи не забеле
‣1.~ се
почети се белети, засјати белином. – Забелеше се стабла воћака.
Забелеше се стабла воћака
Напомене
забијељети, -ијелим свр. непрел.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.