зашиљим свр. а. дати нечему облик шиљка, учинити шиљатим; ~ дрво. б. оштро непремице гледати: ~ очи у некога. и ~ се добити шиљат врх, постати шиљат. – Нос му се беше зашиљио.

Нос му се беше зашиљио