Значење и употреба
Како се реч користи
размакнути крајеве нечега да дође до напрегнутости, истезања; повлачењем нечега што је на другом крају учвршћено изазвати натегнутост: ~ жице, ~ конац.
трнути, повући; ~ руку.
натегнути, запети (лук); окинути, опалити; ~ лук, ~ пушку.
стати одуговлачити, отегнути, одложити: ~ с плаћањем.
отегнути се, одужити се. – Киша затегла. Зима затегла.
Киша затегла
упорно остати при одређеном ставу, запети.
јако се зачути, огласити се продорно: ~ из свег гласа.
истезањем постати напрегнут. – Кожа на лицу му се затегла.
Кожа на лицу му се затегла
уредно, лепо се обући, дотерати се.
заоштрити се, покварити се (о односима).
Напомене
Аорист: затегох и затегнух; р. пр. затегао, затегла (затегла) и затегнуо, -ула; пр. пр. затегнувши
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.