Значење и употреба
Како се реч користи
довести у одговарајући положај врата, прозор, затварач и сл. да би се онемогућио излаз, улаз, пролаз, отвор на нечему: ~ врата, ~ рупу. б. склопити, заклопити оно што је било отворено: ~ књигу, ~ писмо. в. обуставити рад, пословање нечега: ~ радњу. г. фиг. учинити неприступачним, резервисаним, закопчати: ~ своје срце.
сместити у одређен простор, одвојен од спољне стране: ~ овце у тор. б. сместити у затвор, ухапсити. в. склонити на сигурно место, закључати: ~ дневник у фиоку.
забранити, препречити пролаз; пресећи везе нечега са спољним светом, блокирати: ~ границу, ~ аутопут, ~ Београд. б. принудити војном силом да се остане у ограниченом простору.
прекинути ток, протицање нечега: ~ воду, ~ саобраћај.
заклонити, закрилити: облаци затворише небо.
спојити два краја, саставити у круг: ~ коло струје, ~ обруч.
залечити, зацелити; зашити при операцији; ~ ране. Имао је рак, само су га отворили и затворили.
проузроковати отежано пражњење црева. и ~ се 1. а. приљубљујући се онемогућити постојање отвора. – Врата се с треском затворише. б. изоловати се у некој просторији, од других, од оних који су изван те просторије, зграде и сл. закључавајући, заклапајући врата или на други начин: ~ се у кућу. в. прекинути додир са широм средином, повући се: ~ се у себе. 2. заклопити се, склопити се (о цвету). 3. запушити се; зарасти (о рани). 4. престати, прекинути се (о саобраћају). 5. имати затвор, опстипацију. • ~ врата за собом прекинути везу с неким. ~ некоме уста онемогућити некога да говори. ~ очи умрети. ~ очи пред нечим правити се невешт, прећи преко нечега.
Врата се с треском затворише