Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
мања кривина, завој, окука.
1.б.
извијени део нечега, вијуга, лук: ~ ува.
1.в.
промена правца кретања: ићи правећи завијутке.
2.
место где коса (одн. животињска длака) расте у разним правцима, цвет.
3.
смотак, замотуљак, завежљај; свитак: носити завијутак у руци; ~ хартије.
Напомене
Множина: завијуци, ген. завијутака
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.